Овчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса. У том погледу издаваја се узгајање јагњади ради меса и оваца ради вуне. Најпољовнији терени за овчарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде.

Наука и знање постају императив за савремени развој и прогрес овчарске производње. У многим земљама Европе и других континената производња и промет јагњећег и овчијег меса, вуне, млека и млечних производа већ одавно се организују на принципима индустрије. Стварају се велики контигенти робе, пре свега меса и вуне, којим се диктира цена на светском, тржишту. Имајући у виду повољне еколошке и економске услове за развој овчарства у нашој земљи, а нарочито улагања која се врше у садашњем периоду с циљем да се осигура повећање робне производње; уверен сам да су потребни пре свега кадрови, који ће бити наоружани новим знањем, да би се ове повољне могућности и настојања реализовала.

У многим земљама, са развојем компјутерске технике, разрађени су практични кориснички софтвери за ефикасније спровођење селекцијске процедуре. Уведени су и генетски информациони системи, при чему је сваки фармер, као члан, укључен преко своје уматичене попуалције оваца. У систем се уносе подаци о производњи и квалитету меса, млека и вуне. Процена одгајивалчке вредности оваца се врши применом линеарних метода или путем селекцијских индекса, комбинујући особине од економског значаја за фарму и овчарство државе.

У зависности од економског интереса, стања и нивоа развијености овчарства једне земље, дефинишу се мере за спровођење одгајивачко селекцијских програма иза којих стоји држава.