ОВЧАРСТВО
ОВЧАРСТВО
Овчарство је грана сточарства која се бави узгојем оваца и њиховим искоришћавањем ради добијања вуне, млека и меса. У том погледу издаваја се узгајање јагњади ради меса и оваца ради вуне. Најпољовнији терени за овчарство су пашњаци и ливаде, са доста извора питке воде.
Наука и знање постају императив за савремени развој и прогрес овчарске производње. У многим земљама Европе и других континената производња и промет јагњећег и овчијег меса, вуне, млека и млечних производа већ одавно се организују на принципима индустрије. Стварају се велики контигенти робе, пре свега меса и вуне, којим се диктира цена на светском, тржишту. Имајући у виду повољне еколошке и економске услове за развој овчарства у нашој земљи, а нарочито улагања која се врше у садашњем периоду с циљем да се осигура повећање робне производње; уверен сам да су потребни пре свега кадрови, који ће бити наоружани новим знањем, да би се ове повољне могућности и настојања реализовала.
У многим земљама, са развојем компјутерске технике, разрађени су практични кориснички софтвери за ефикасније спровођење селекцијске процедуре. Уведени су и генетски информациони системи, при чему је сваки фармер, као члан, укључен преко своје уматичене попуалције оваца. У систем се уносе подаци о производњи и квалитету меса, млека и вуне. Процена одгајивалчке вредности оваца се врши применом линеарних метода или путем селекцијских индекса, комбинујући особине од економског значаја за фарму и овчарство државе.
У зависности од економског интереса, стања и нивоа развијености овчарства једне земље, дефинишу се мере за спровођење одгајивачко селекцијских програма иза којих стоји држава.
Pасе оваца које се најчешће узгајају код нас

Праменка
Праменка је аутохтона домаћа овца која је некад била раширена у целој Европи, а сада је најзаступљенија у балканским земљама. Праменка је касностасна овца скромних услова гајења и отпорна на болести. Гајила се током векова у брдско-планинским пределима на екстензивном (примитивном) овачарству. Од средине 20. века у Југославији вршило се оплемењивање праменке са високопродуктивним расама оваца ради побољшања њених производних вредности.
Цигаја
Цигаја спада међу најстарије расе оваца на свету.
Овца цигаја донесена је у 18. веку из Румуније у Војводину и Славонију, где се даље узгајала као чистокрвна линија, али и укрштала с домаћом праменком и другим пасминама, нпр. мерино-овцом.
Цигаја је прилично велика овца (женка до 50 kg, мужјак до 70 kg), отпорна и чедна што се крме тиче. Добра је у месу, а вуне даје просечно 2,5 kg, која је подесна за прераду и боље сукно. Селекцијом се може побољшати квалитет вуне.


Мерино
Merinolandschaf (Виртемберг)


Сафолк
Романовска


Ile de France
Раса је настала у Француској пољопривредној регији Ile de France близу Париза на идеју једног професора ветерине који је почетком 19. века замислио да укрсти Рамбује мерино расу (одгајане углавном за вунску производњу) , са Dislej Lester грлима, меснатом расом, пореклом из Енглеске. У педесетогодишњем укрштању ова раса је доведена до стабилности захваљујући начину селекције. Ова раса је заступљена широм света: у Јужној Америци (Аргентина, Бразил, Уругвај), Северној Америци (Канада, САД), Африци (Мароко, Алзир и ЈАР), НР Кини, Аустралији, Новом Зеланду, као и у целој Европи.
Pасе оваца које се најчешће узгајају код нас

Праменка
Праменка је аутохтона домаћа овца која је некад била раширена у целој Европи, а сада је најзаступљенија у балканским земљама. Праменка је касностасна овца скромних услова гајења и отпорна на болести. Гајила се током векова у брдско-планинским пределима на екстензивном (примитивном) овачарству. Од средине 20. века у Југославији вршило се оплемењивање праменке са високопродуктивним расама оваца ради побољшања њених производних вредности.

Цигаја
Цигаја спада међу најстарије расе оваца на свету.
Овца цигаја донесена је у 18. веку из Румуније у Војводину и Славонију, где се даље узгајала као чистокрвна линија, али и укрштала с домаћом праменком и другим пасминама, нпр. мерино-овцом.
Цигаја је прилично велика овца (женка до 50 kg, мужјак до 70 kg), отпорна и чедна што се крме тиче. Добра је у месу, а вуне даје просечно 2,5 kg, која је подесна за прераду и боље сукно. Селекцијом се може побољшати квалитет вуне.

Мерино

Merinolandschaf (Виртемберг)

Сафолк

Романовска

Ile de France
Раса је настала у Француској пољопривредној регији Ile de France близу Париза на идеју једног професора ветерине који је почетком 19. века замислио да укрсти Рамбује мерино расу (одгајане углавном за вунску производњу) , са Dislej Lester грлима, меснатом расом, пореклом из Енглеске. У педесетогодишњем укрштању ова раса је доведена до стабилности захваљујући начину селекције. Ова раса је заступљена широм света: у Јужној Америци (Аргентина, Бразил, Уругвај), Северној Америци (Канада, САД), Африци (Мароко, Алзир и ЈАР), НР Кини, Аустралији, Новом Зеланду, као и у целој Европи.