AGROPRESS 19.01.2022. o projektu “Jagnje za spas srpskog ovčarstva“

Удружење одгајивача оваца Србије покренуло је акцију прикупљања донација како би се реализовао пројекат
изградње кланице са прерађивачким капацитетом у Книћу.Акција „Јагње за спас овчарства“ презентује се широм Србије,тако да су о плановима и будућности ове гране сточарства упознати и сточари са подручја Врњачке Бање.
У Врњачкој Бањи крајем децембра одржан је скуп одгајивача оваца са подручја општине Врњачка Бања, са Марком
Јанковићем, председником Удружења одгајивача оваца Србије, представницима Удружења из Крагујевца. На скупу
су учествовали и Бане Стојановић , члан Управног одбора УООС из Бољевца, представници ПССС из Краљева и
Крагујевца, као и представници општине Врњачка Бања.Већ дуги низ година, откада је овчарство у Србији
доживело своју експанзије, постоји потреба за озбиљнијим удруживањем овчара, како би ојачали своју позицију на
тржишту, те је баш из тих разлога лане основано Удружење одгајивача оваца Србије. Покренули су акцију прикупљања донација како би завршили њену изградњу под називом„Јагње за спас српског овчарства“.
„Охрабрује је то што, све више овчара увиђа важностудруживања и заједништва. Ми тренутно имамо близу 3.000
људи, али нису сви ти људи уплатили чланарину. Нама јепотребан већи број чланова да би привели крају пројекат, који смо отпочели пре годину дана. Има простора да ширимо и повећавамо стада, самим тим и капацитет грла, како би имали континуитет у даљој експлоатацији и треба радити на томе.Први корак је изградња ове кланице, како би зауставили даљу распродају стада и то масовну. Када отворите огласе уназад пар година можете видети да је услед ниске откупне цене било масовних распродаја. Свесни смо тога да је било важно да омасовимо организацију, али и тога да нећемо моћи да значајно поправимо свој положај све док не изградимо своју кланицу, како би чланови у сваком тренутку имали где по коректној цени да продају јагњад. Готово свакодневно имамо
неке активности у оквиру Удружења, нови чланови нам и даље
приступају, али прижељкујем још већи одзив. Овчари морају да схвате да само удружени и организовани можемо нешто да урадимо за себе“, истако је председник Удружења овчара Србије Марко Јанковић.

Илустрација: Многи проблеми овчара биће решени изградњом кланице

За завршетак кланице у Книћу, пројекта од изузетне важности за овчаре обезбеђена је парцелу од 1,3 хектара са комплетном инфраструктуром од општине Кнић, а стигло је и 50 одсто од укупне вредности инвестиције као помоћ од Министарства пољопривреде. Како планирају савремену прераду очекују да ће донацијама својих колега овчара у висини од 12 хиљада динара, односно цене једног јагњета објекат привести наменисредином наредне године.
,,Један од вишегодишњих проблема у овчарству у Србији,нередован откуп и пласман јагњећег меса, могао би бити
решен током 2023. године. ,,Специјализовани погон за клање и прераду јагњећег меса биће изграђен у општини
Кнић. Ова општина је поклонила парцелу са комплетном инфраструктуром, а сама инвестиција се процењује на
око милион евра. За решавање проблема у овчарству заинтересовано је и Министраство пољопривреде, шумарства
и водопривреде, и Влада и за овај пројекат издвојиће 50 %средстава. Меморандум би требали да потпишемо, како нам је министер током недавне посете Удружењу у Крагујевцу наговестио, крајем јанура или фебруара месеца. Остало је да се од чланова УООС прикупи друга половина средстава, а у Удружењу су се договорили да то буде цена једног јагњета,односно 12.000 динара. Рок за пријављивање и уплату је 31.март 2022. године. Уколико би се јавио довољан број, изградња кланице би се брзо реализовала , рачунам до јула месеца, јер се урбанистички пројекти раде, а повољна понуда по систему кључ у руке постоји из Турске. Ради се о кланици која ће бити искључиво за овчије и јагњеће месо, специјализована кланица која ће бити једина тог типа на нашим просторима,да урадимо како треба, то ће бити модерна кланица и за почетак капацитета 50 јагњади за сад , значи 100.000 јагњади годишње“, наводи таксативно Јанковић.

Илустрација: У Србији има више од 1,5 милиона грла оваца

Према неким подацима у Србији има преко милион ипо грла оваца, али је тек око 350 хиљада уматичено. Да ли ће сви ипак моћи до кланичних линија.
„ Нас овог тренутка искључиво занима кланица. Након решавања главног проблема откупа, имамо доста тема за
разговор од генетике, вуне, коже…Очекујем да ћемо имати лепу сарадњу са свима“, истиче Јанковић.
Количина, квалитет и континуитет су оно на чему ће Удружење инсистирати, како би осигурали пласман својих производа и одговорили захтевима домаћих, али и иностраних купаца. То је био мотив да на скупу у Врњачкој Бањи удружењу приступи још двседетак овчара. Дамјан Мијаиловић, одгајивач оваца из села Врба млад момак, озбиљан овчар, потписао је приступницу и приложио донацију., Имам 100 комада оваца и имам намеру да то проширим.
Дошао сам да се учланим у Удружење како би сутра имао сигуран откуп јагњади,да не би морао да размишљам ко ће
да их узме , по којој цени ће да их откупи. Ако све крене по плану наравно да имам намеру да проширим стадо“.
Филип Ивановић, одгајивач оваца из села Доњи Грачац,најмлађи одгајивач са подручја Врњачке Бање. Његово стадо
броји 50 оваца на јањењу, као и тридесетак јагњади. Рачуна да ће овом кланицом бити решен вишегодишњи проблем
овчара, тако да своје чланство и донацију не доводи у питање.
,,Очекујем да се деси нека прича боља. Ово је до сада било гадно. Уколико дође до реализације кланице планирам да
проширим стадо бар дупло. Садашња цена за јагње које сам недавно продао достигла је 300 динара по килограму али је била и по 170. Било је и да нико неће да купи јање или овцу.Због тога се надамо да ће ова прича нешто да покрене, да се дође до циља а то је да се вреднује наш рад“, истиче Ивановић.Удружење је ангажовало најбоље сараднице, архитекте,пројектанте и правнике како би све протекло како треба.Подршку ће свакако имати и од саветодавних служби, те су две даме имале кратко и јасно излагање. Одгајивачи су опстајали,нажалост, само захваљујући повољним кредитним линијама,државним субвенцијама од 7.000 динара по уматиченом грлу,подстицају од 2.000 динара по товљенику предатом кланици или за извоз, али и те исплате су некима озбиљно касниле. И док су субвенције мотивисале развој овчарства тржиште је постајало све нестабилније. Због тога је удруживање овчара
кроз заједнички циљ јединствене кланице у Книћу више него добра вест, потврђује нам и струка.
,, Субвенције које даје Министрство су сигурно значајне за овчаре, и донекле су поправиле бројно стање, јер према
подацима са којима располажемо на подручју Рашког округа број грла крупне стоке опада, док број оваца расте. Откупна цена је увек била проблем. Није проблем произвести већ како пласирати и продати тај производ.Од великог броја накупаца произвођачи су имали само неке штете. Накупци дођу, понуде неке цене које њима одговарају и ти ту не можеш ништа. С обзиром да је министрство дало још један подстицај за утовљена грла која су предата кланици у висини од 2000, то је откупљивачима дало за право, да одмах скину цену произвођачима, сматарајући да су те две хиљаде довољне за рад, производњу и саму цену. Мислим да је ово одлична прича и да треба да се укључи што већи број произвођача,одгаијавача оваца зато што ће на једном месту имати откуп,добру цену, саветодавну логистику, међусобну сарадњу,самим тим имаће шта и да понуде“, каже дипл.инж. Љиљана
Неранџић ПССС Краљево.

Илустрација: Детаљ са састанка у Врњачкој Бањи

Код нас у 65%–70% случајева доминирају сјеничка праменка и сврљишка праменка, као и мелези ове расе,првенствено са витембергом. Једно време врло популарна била је раса романовска. Приликом формирања основног стада, треба посебно обратити пажњу на квалитет грла, каже Љиљана, али такође додаје да не треба трошити превише средстава ни у тврдо грађене објекте, јер аутотхоне пасмине једнако добро
подносе температурни минус и плус.Мр Виолета Петровић Луковић приказила је графикон на
коме се види да у нашим продавницама само шест килограма различитих делова меса од јагњета износи 12.000 динара,јагњад се продаје од 35 до 40 килограма за тај новац.
,, Мислим да нема потребе пуно објашавати зашто је нама потребна ова кланица. Сви они који се баве овчарством
сведоци су шта се дешава и каква је тренутна ситуација. Имамо накупце који откупљују јагњад не само по било којој цени већ и на који начин. Ако бисмо изашли на тржиште с квалитетном понудом, да она буде у континуитету на располагању узмодерно дизајнирано паковање, са препознатљивим знаком,ситуацију би смо могли да окренемо у нашу корист“,појаснила је она.Врњачка Бања је последњих десетак година постала
најпосећенија дестинација у Србији. Улагало се прилично у туризам и објекте, сада је кажу време да се улаже и у
пољопривреду, како би заокружили процес од њиве до трпезе, односно бањских гостију. Да размишљају гласно
на ту тему потврдио је Иван Џатић, заменик председника општине Врњачка Бања. Наиме, он је предложио да се сагледа могућност да Општина плати учешће за своје овчаре. Горан Арсић испред Иницијативног Одбора Удружења овчара Врњачка Бања се захвалио на предлогу, али је мишљења да ипак одгајивачи сами учествују финансијски, јер ће тако бити заинтересованији шта се дешава са њиховим средствима. Да је значајно уложити динар на динар додатни предлог је дао Ненад Драшковић, један од узгајивача, рекавши да Општина може да опреми једно откупно место и тако помогне овчаре куповином сточне ваге и обезбеђењем простора за откупно место.Да у ову причу имају поверење веификовало је до сада 3000чланова . Добра пракса подразумева да од ове производње
могу да живе сви и да се не продаје само јагње већ и сви до сада нус производи. На територији Врњачке Бање има
педесетак овчара, са тенденцијом раста. Дакле прича расте бројчано и материјално.
,, Ми имамо оквирно неке бројке, али је циљ да се оквирно саберемо и да коначно дођемо до неког бројног стања. Ми
на подручју Бање имамо неку екипу од 50 људи да се измеђусебе знамо.Међутим ту сигурно има већи број људи и због
тога кроз ово удруживање, желимо да све те људе објединимо.Наиме ту има и велики број старачких домаћинстава
која имају квалитетна грла, а не користе ништа од неких давања принадлежности која им следују и са републичког и
општинског нивоа. Тако да је циљ да се што већи број укључи“каже Горан Арсић из Удружења овчара Врњачка Бања.
Наш саговорник напомиње да је слична ситуација и са кожом и вуном коју нико неће, тако да ови споредни производи углавном заврће на депонијама.

Илустрација: Вредновати напоран рад овчара у Србији

С друге стране, вунени одевни предмети на нашем и иностраном тржишту достижу астономске цене, што је потпуни апсурд.
,,Овчарство је комплексна прича. Јер сви то посматрају са аспекта продаш јагње и завршава се на томе. Уствари то је
најефтинији производ ако тако посматрамо, јер ми желимо да осим кланице ту буде и неки финални производ, прерада рецимо кобасица, откуп вуне кроз неку предионицу. То су ствари које смо зацртали на Скупштини у Крагујевцу и мислим да је извесно да ћемо највећи део реализовати на добробит свих овчара” закључује Арсић.
Према последњем пробном попису, у Србији има око 1.799.814 грла оваца, што је за око 5% одсто више него 2012.
Године. Нажалост, пандемија вируса корона је лане потпуно пореметила позитивне тенденције развоја ове сточарске
производње,будући да није било манифестација, прослава,свадби, мање потражње у ресторанима. Мала је и лична
потрошња, са око три килограма овог меса по становнику,што је при дну европске лествице. Примера ради једна
Монголија троши скоро 50 кг, у Турској је то 25 кг, док у једној Ирској 20 кг годишња потрошња по глави становника.
Откупна цена јагњади падала је на мање од 200 динара по килограму живе ваге. Знатно су отежани услови и иначе
скромног извоза. Ипак овчарство бележи раст у односу на друге гране сточарства које рапидно падају.Просечна производња овчијег меса по становнику се креће само око три килограма, а потрошња је испод једног
килограма, што није добро. Ако овом податку додамо да смо последње две године нарочито 2020. Имали знатно
мањи број манифестација, скупова и славља, због пандемије и ограниченог броја гостију у објектима, ваља радити на
култури конзмирања овчијег меса уз наравно коректну цену у малопродаји. Према подацима Републичког завода за
статистику из децембра месеца прошле године, број оваца у Србији је већи за 5,6 процената у односу на десетогодишњи просек. Дакле интересовања од стране сточара за ову грану
пољопривреде има.Августа месеца 2020. године, основано је Удружење одгајивача оваца Србије као непрофитна организација посвећена промоцији раста и профитабилности узгајања оваца.У ово Удружење могу се учланити узгајивачи оваца из свих предела наше Србије, такође и они који воле овчарство и који ће се можда у будућности бавити овом граном сточарства. Чланарина на годишњем нивоу износи хиљаду динара. Циљеви Удружења одгајивача оваца Србије су:побољшање положаја овчарства; развој овчарства; праћење технолошких иновација и едукација чланова. Охрабрује слика да на овим састанцима присуствује све више младих људи што
даје наду да ће пројекат реализовати.Након Врњачке Бање,овакви скупови биће одржани широм Србије, јер циљ је да
се вреднује рад и напор овчара у Србији. Да овакав пелцер може да израсте у горостасно дрво, од чијег ће плодова сви
профитирати доказали су пчелари са својим погоном „Наш мед“ у Рачи.

Илустрација: Укључити што већи број произвођача у Удружење

Сви који желе да постану чланови Удружења, а имају имејл адресу, могу да се региструју попуњавањем приступнице
на сајту www. uoos.rs Или да са фејсбук странице Удружења одштампају и попуне приступницу, коју шаљу на адресу
Уружења која је наведена на приступници. Чланарина износи
1000 динара годишње.
За све информације заинтересовани се могу обратити путем телефона +381604650065 или мејла info@uoos.rs

Preuzeto sa: https://agropress.org.rs/сточарство/једно-јагње-за-спас-овчарства

Share on facebook
Facebook
Share on twitter
Twitter
Share on linkedin
LinkedIn
Share on pinterest
Pinterest
Share on tumblr
Tumblr
Share on email
Email
Share on whatsapp
WhatsApp

Leave a Comment